Ženske pretparačke priče
Tamara i ja
Način na koji su nastale pjesme krajnje je neobičan i izazovan. Naime, Tamara Stojanović je komentarisala moje pjesme na nekim sajtovima na internetu. Ti komentari su mi bili veoma zanimljivi ... licidni. Činilo mi se da ona jednostavno zagrabi u neku škrinju gdje čuva misli i samo ih „istrese“ u komentaru...
To me navelo da te Tamarine komentare „uzmem“ formiram stihove ne dirajući ni oblik ni sadržaj rečenog..... jednostavno sam „sjeckala“ njene gotovo ovlaš nabacane misli i potom sam „ubacivala“ svoje stihove. Tamari se ovo veoma dopalo... i tako smo napisale 12 priča... za sada.....
(Tamarine riječi i stihovi su pisani normalnim fontom, a moji boldirano)
ŽENSKE PRETPARAČKE PRIČE
Mali ženski razgovori
Draga,razlozi su tu...
mislim,ekser je bio tu,
ko zna iz kojih razloga...
Šta da ti kažem
trapavost ... sudba
il' trapava sudba
Polovinu života
uglavnom sam supervizor...
Ma nije tako crno
znaš ti i bolje
Tako je,Marfija napolje,
draga, pucaj...
Misliš da vrijedi?
pa kad već kažeš...
nišanim...
sklanjaj sve što valja
A bez bora
i po koje žile na vratu
u inat vremenu
ne bih te mogla zamisliti...
Kako reče dama od kista:
Bore svoje nosim umjesto ordenja
Draga, ti si ratnica,ma...
Aha, i to bez mane i srama...
Šluša li ovo neko?
Mačuješ se rečima...
pobedjuješ,ne gubiš rat...
možda,pokoju bitku,
ljudski je...i ja..
Ma pusti alapača,
a da je grešno slatko ,jeste,
bez da pitaš, priznajem
Tako je,
Volim kad se slažemo
Poljubac je susret
najveći na svetu,
to ne mogu poreći Desanki...
Suprotstaviti se velikoj...
ma ni lude
jedino joj zamjeram ono slavno,
iako dobro zvuči:
"Ne, nemoj mi prići... "
za to sam suviše prizemna...
Vreme ima tarifu
slažem se...uh...
Je l' da, a ista je proizvoljna...
Hajde zajedno da sanjamo,
Samo zažmiri
vodim te u moju zemlju LA...
Mislim,ako vredi taj brat...
Vrijedi, tačka
I to...
Baš kako treba
Tijesan ti beskraj,
Aha, gužva ,
a ja uglavnom solista
Ah,naklon...
Bez naklona, molim,
pomagaj
Malo da poguram liniju...
Šta malo, zapni
A ja na dijeti,
Bravo
A brat sladak,
Mmmmmm
Bog sladak...
Amin
Istinski susreti su retkost,
Baš, gdje ti bi do sada
I ta dosada...
Da je protjeramo
i nije teško
Sexšop
Žalosno neophodno
Sećam se dobro tih...
Ali,neka...
Meni pričaš, draga
Dogovor je pravi...
Od dame dami
Nadaj se...
Kreativnoj zabavi
Ah,gluposti,
Od onih neopjevanih
Ti,neoprostiva...
Neodoljiva, nježna
neizbježna
drugačija ,ni slučajno
Pitaš se od kakvog je štofa ....
duša,
Njegova, svakako
Ne znam,
al je tvoja od svile,
ti si tkalja,vezilja,
pa opet tkalja...
Da budem iskrena
ili tek pristojno skromna
Hajka na bajku
pridružujem se,draga...
Vazda, bez viška prtljaga, molim
Zaželela sam se mornarskih puta...
Do horizonta i iza....
2. ŽENSKE PRETPARAČKE PRIČE
Igra životom ili nepristajanje na prisajanje
Samo ti idi…
Izazovi
putevi neodoljivi
Al’ vidim,
beležiš puteve odlaska...
Nesvikla na skretanja
ako poželiš...
Odmor od poznatog
a hoćeš...
Rame mi tvoje treba
A i to pozorište u glavi,
Već viđeno
na nov način
stara priča
Onamo...
Ovamo..
uvijek isto
tek rutina
Nečijoj...
On … ja…
beskonačno ponavljana
vazda predpremijera
Scenario u skladu sa frustracijama...
Rutina
Uh,cena...
Ma ne pitam
kolika god da je
nemjerljiva dosada
me razjeda
Da nas glumci ne prevare...
Amateri
igraju se života
osrednja priča
Ma ne dam
na to malo sunce skriveno...
Ni sva moja neba
U tebi...
Ako ne krenem
osta tek praznina
Mimikrija, kažeš-
Da stapam stvarnost
sa potrebama
Hm...
Moguća samoobmana
Pratim te...
Znala sam da hoćeš
Prema paučini na tavanu
trebali bismo biti ravnodušni...
Tavani tek muzeji
prevaziđenih strahova
Al’ pod jastukom….muka
Uostalom,
svakodnevno sa njom živimo....
Draga, na pristajanje
ne pristajem
Obećavaš traženje!
Kladi se
Dobijaš
3. ŽENSKE PRETPARAČKE PRIČE
Obojeni povratci
Gledate krhotine
i prah ćutanja...
Tako jasno
Predugo traje...
K’o zla kob…
bez kraja i početka
A posle mnogo godina...
Oštrica bola polako nestaje...
Al’ tu...
Ledna tišina
ni Arktik….
Jesen dalekih šuma ječi...
Sve znaš
svjedok si tih vremena
Da ih nije
Ni žar šta je ne bih znala
Paljevinom srca...
Spržena zemlja
Podseća...
Šta je moglo biti, a nije
Na nejake dane
kada si pričala..
Bajku po bajku
tkala
sanjala
njemu i sebi darivala
I neka si...
I neka sam
vrijedi i bez kajanja
Šeherezado iz 1001. noći...
Ne… tek samo žena
od strasti ,od kosti
Ti budiš ruke ravnodušne
Samo posljedica…
da ljubim tek sam htjela
Nežnosti pesmom ...
Nježnost? Neeee
čelična romantika
samo naša
Kamen u kamenu ćuti...
Do cvijeta iz granita
Tvoje oči sijaju...
Magle bijesa rastjeruju
Zeleno...
Gotovo otrovno
Ako, zeleno je pravo...
Želim da vratim svoje oko
maslinom bojeno
Dozovi tu pticu što luta...
Da li će me čuti
Znam da možeš...
Mogla sam davno
sjećam se…
Ti si isto i ponovo ti....
Nadam se
duboko nešto vrišti
da dozove pravu mene
Sukobila si dva ćutanja...
Htjela… morala
vani iz dva ništavila
njegovog i mog
zarad našeg sutra
E...to je dar...
Ili kazna
prokleta il’ blagoslovena
vječna dilema
Da progovoriš...
Moram sebe ponovo natjerati
Tišinom tražiti
izgubljeno naći
I vraćanjem...
Sebe njemu ponovo darivati
PRETPARAČKE PRIČE 4.
Tajna
Ne dovodi iskrenost u pitanje...
to je neosporno...
Ah, draga moja ako ti to kažeš
Moje iskustvo kaže ...
Čujem, znam…
to duša plače,
dok uspomene mirno govore
Učiti se umjetnosti kočenja...
znati kada treba stati ...
sa daljim izlaganjem sebe,
gdje podvući liniju...
Osjetiti ukus radosti
ostaviti trag po sebi
da se prepoznamo…
u senkama nepojmljivim … sestro,
posestrimo … vilo ….
Ili barem sačuvati ...
za rijetke bisere, prijatelje ...
koji stvarno razumiju...
bez mogućih zlodjela...
Ja vidim, pogledaj…
znam
A htela sam košmarima…
Pretjerano izlaganje .....
jest jednako.... totalna ranjivost....
Da im recitujem?
Podvlačim...
izneseno vani
MORA biti apsolutno iskreno...
Da se poklonim?
Da počnem?
Ili….
Pokloni se i počni!
Stvar i integriteta...
lične sigurnosti...
Verujem!!!
5. ŽENSKE PRETPARAČKE PRIČE
Sjaj i bjeda čekanja
Juri te mrak...
Često,
uporno
sve do jada,
gotovo uhvaćena
ponekad vrisnem iz sveg glasa
A nezna da si svetlost...
Zar jesam,
ponekada
prolaznike pitam:
A ko sam to ja?
Šta sam?
Ipak,zna…
Da.
Kada bijesna zastanem,
kada planem
Al’ se ne da...
Ne….
ne bez njega
Noć je njegov gospodar...
Vrlina i mana
ta neodoljiva mračna strana
Nema ga...
Ludim
noć se raplinula
pokrenula…
U raspolućenom vremenu
što nožem razdvaja dan od noći...
Čekanjem nespojivo spajam
u tom procjepu
tek jedna slika i ja
Ovo je mustra za pesmu!
Da, veću od očaja
Slika!
Sjaja i bjede čekanja
Uh!
6. ŽENSKE PRETPARAČKE PRIČE
Izvorište svetlosti
Zaobići treba tu neubedljivost
Ne samo tu
svaku, svakojaku
Između dva nesklada razgoniti strast
Da, tu strast i lijek i potrebu
Ne kunjati...
Ne plakati za vremenom....sutra
Bosim stopalima gaziti po suvoj reci...
Punom težinom svijesti
Trnju, kamenju, pesku...
Jasno... ti misao mi znaš
U zrno se pretvoriti
U svevid, u prah
Zaobići poslednje,da...
I to zadnje od četiri zla
Biti na početku,znati zamahnuti...
Udarac primiti, vratiti...
Isprati sve linije sa dlanova...
Katarza
Nacrtati nove,manje krive...
Bez uglova, semafora, alarma
zrnu bliskosti dar
Ti to umeš...ti si slikarka
Precjenjeno
tek oči zatvori
i dalje stečena navika
Ti grebeš po platnu,bojama i rečima...
Tek lična odluka
jednom samo vrisnuh: Ma dosta!
Svoj svijet bojim samo ja
Ti si koplje...kamen
Rekla bih posljedica vremena
čudna smješa gena
Prkosiš uskogrudostima
Sa uživanjem, do surovosti
Kako samo znaš...
Strogi učitelji
bez oprosta greški
Ti,kamen,kamena...
Voljela bih da nije
al' ima i draži
Kamen međaš?
Bez međa molim,
ruši ih, gazi
Ah,postoji li u čovekovom životu
nekakav beleg, granični znak,
preko koga se ne može tako lako...
Pitanje pravo, ocjena veoma visoka
I da se tek tu
na tom kamenu međašu postaje čovekom
Odgovor prost, krajnje lak
Međa čovjeku čovjek je
slika mene u drugom liku
zlu mom brana, zlu tvom brana
međa od marcipana, razdvaja, spaja
Ako postoji, neka ovo bude beleg
Rado prihvatam dato
odluka k'o tetovaža
BELEG-BEL-LEG-BELO-LEGLO-LEGLO BELOG
Čujem te
zvuk zvona od porculana
IZVORIŠTE SVETLOSTI
7. ŽENSKE PRETPARAČKE PRIČE
Oluje
Zaspao sa vetrom u kosi
Budna ga sanjam
tog neznanca
lica od plastelina
Samson?
Još uvijek enigma
Topli dlanovi iščekuju običan povratak
U jednom čaša dobra, malo opora vina
u drugom dva tri stiha
ona mala, obična
po neka misao
Odgovor je njegov problem
a mudrost tvoja počiva u koracima
Da li je rješiv,
dilema,
mudrost, pitanja, pitanja
tek nešto odgovora
ta rijeka grananja beskraja
Simboli trajanja ruku pod ruku sa smehom
Da li su podsticaj ili tek ramovi lošeg sjaja
smjeh gorčine ili stvaranja
A međuprostor se zaglavio
Da, između juče i sanjanja
Tamo,u nekoj sanjivoj krčmi,gde zli krčmar smrt toči
Zlo sjeme Torkemade
a krčma klimavo oslonjena na tri ugaona kamena
žestokim vjetrovima bojena
Boje
Teku k’o bujica
duboke neke boje,do sutona
Do iza ponoći
do sutra
Sve svoje sa sobom nosiš,znam
Neodvojiva nit
u džepu nezaboravljena emocija
malo barutna praha
znam da znaš
I treba,ne daj na sokove,tvoji su
Teško stečeni bojeni mir
A ipak
Misao mi krene oluji
vodama pročišćenja
Strašne su
strašne te bure u tebi
Dvije ja sučeljene
ljute protivnice
dva lica jedne parice
dvije ptice
sova i orlušina
Oluje neke pohotne na san bi da udare
Podmuklo
nejasno
uporno
po nekada i dobro došlo
Ne birajući mete
često u zao čas
Ti biraš,ti oduzimaš,ti dodaješ,tako traješ
Neizbježno rasipam
Volim kad traješ
Tek odolijevam
istočni vjetar lice umiva
Kad te ima
U slici traganja
A prapočetak hoće svoje uporište
Od zadnjeg pršljena do tačke loma
nit unutar tjemena
Relikvije koje i Sunce i Mesec ti tkaju
Čine i tvore misao od emocije u beskraju
Posestrimo..
A šta bih ja da te nije
gdje bih čelo oslonila
u čijem bi se oku ogledala
ta nit bezvremena
Posestrimo...
Autori:
Tamara Stojanović
Biljana Gajić